Tekstilna vlakna

Materijal za željeni model biramo po svojoj predstavi o boji, uzorku i kvalitetu.Na ceduljici što visi sa strane bale tkanine zabeleženi su podaci o sirovinskom sastavu, širini i eventualnom skupljanju materijala.

Najčešće upotrebljavani materijali se dele na prirodna i hemijska.

Prirodnih materijala ima biljnog i životinjskog porekla.

Biljnog porekla su pamučna i lanena tkanina. Tkanine ovih vrsta dobro upijaju vlagu, ugodne su za nošenje, gužvaju se, podnose pranje i otkuvavanje, a neobrađeni pamuk se skuplja. Treba se pridržavati uputstva za održavanje tkanine.

Životinjskog porekla su vuna, svila i ostali životinjski materijali.

Vuneni materijali su elastični, topli, ne gužvaju se. Materijali od čiste runske vune imaju znak č.r.v. Ovi materijali se čiste hemijskim putem.

Svileni materijali su najskuplji prirodni materijali. Udobni su za nošenje. Na dodir i po sjaju su izvanrdni. Peru se ručno ili čiste hemijski.

Ostali životinjski materijali su Kamilja dlaka, angora, kašmir. Često su mešavina sa vunom. Čiste se hemijskim putem.

Hemijskih materijala ima polusintetičkih i sintetičkih.

Polusintetički su viskoza i acetat. Celulozni polusintetički materijali slični su svili mogu se obraditi i protiv gužvanja i skupljanja. Tkanine su vrlo sjajne.

Sintetički su  poliakril(Dralon, Orlan), poliamid(Najlon, Perlon), poliester(Trevira, Diolen). Ovi materijali su po izgledu slični pamuku,vuni i svili. Materijali su trajni, ne gužvaju se i ne skupljaj, a lako se održavaju. Poliester se najčešće meša s pamukom, poliakril je sličan vuni i upotrebljava se za pletene materijale. Potrebno je priržavati se uputstva za održavanje.

TEKSTIL

Svojstva tekstilne robe zavise o vrsti sirovina ili vlakana od kojih je materijal napravljen te o načinu prerade, prema kojoj se roba deli na tkanu, pletenu i ostalu(netkanu i nepletenu) robu.

Tkanje je najpoznatija tehnika proizvodnje tekstila. Tkanine razlikujemo po načinu i zakonitostima prepletanja niti osnove i niti potke.

Pletenine se takođe međusobno razlikuju po načinu nastajanja odnosno spajanja petlji.

Platno nastaje najjednostavnijim načinom tkanja, u kojem niti potke prelaze naizmenično ispod i iznad niti osnove, pa su lice i naličje tkanine jednaki, na primer, pamučno ili laneno platno, puplin, kreton ili cic, batist, taft.

Panama je platno u kome dve ili više niti potke naizmenično prolaze ispod pa iznad dve ili više niti osnove. Tkanine su labavije , mekše i kratkotrajnije od platna. Na primer, panama za košulje i haljine, podloga za vezenje.

Keper je tkanina u kojoj nit potke prelazi preko dve od četiti niti osnove, a u sledećem redu nit potke se pomeraju za jednu nit osnove levo ili desno, te nastaju vidljive dijagonalne pruge. Na primer, džins, gabarden i serž.

Riblja kost tkanina slična keperu u kojoj izmenom dijagonalnih crta nastaje cikcak- uzorak, a on je naglašeniji sto se tka u više boja.

Atlas ili saten su tkanine koje imaju lice drugačije od naličja. Lice je sjajno i glatko, naličje mutno. 

Žakar se tka na posebnim tkalačkim mašinama s dodatnim uređajuma. Uzorci su raznoliki, često krupnih jedinica uzorka ili posve bez njih. Na primer, damast, brokat.

Industrijska pletenina sastoji se od vodoravnih redova petlji, sličnih onima u ručnom pletenju, rastegljiva je, jednostruko je ili višestruko pletena. Na primer, trikotaža za donji veš, žersej.

Frotir tkani ili pleteni ima na površini vidljve šišane ili cele petljice.

U ostale (netkane i nepletene) robe vlakna se slažu u slojeve i međusobno spajaju dok se ne postigne željena debljina i gustoća. Spajamo ih mehanički ili hemijski, sa podlogom ili bez nje. Na primer, vatena međupodstava, fizelin. 

 ODRŽAVANJE  

Odeća će biti trajnija što se brižljivije pridržavamo uputstva za negu i održavanje tkanine.

Ako uz tkaninu ne dobijemo odgovarajuće uputstvo , tada se radi postojanosti boja opere mali komadič te tkanine i proveri kako se pegla.

Tkanine koje se jako skupljaju treba pre krojenja oprati i ispeglati.

Prikazani simboli odnose se na pranje, peglanje i hemijsko čišćenje, na šta valja obratiti pažnju već pri odabiru materijala.

Brojevi na naslikanom vedru označava najvišu dopuštenu remperaturu vode pri pranju, a crta ispod vedra znači da se naročito obazrivo treba postupati u toku pranja. Osetljive tkanine zahtevaju samo ručno pranje

što je obeleženo crtežom ruke u vedru. Precrtano vedro znači da se tkanina ne sme prati.

Oznaku precrtanog trougla sve ređe viđamo jer je danas beljenje hlorom vrlo retko.

Međunarodne oznake za peglanje obeležene su s 1 do 3 tačke na crtežu pegle:

•        blaga temperatura peglanja

••      umerena temperatura peglanja

•••     visoka temperatura peglanja

Precrtana pegla znači da se ne sme peglati.

Hemijsko čišćenje pokazuje kružnica sa slovnim znakovima različitih sredstava za čišćenje.

SAVETI ZA ODABIR MATERIJALA

Pre kupovanja materijala za šivenje dobro je raspitati se o njegovom sastavu. Podaci o sastavu i načinu održavanja  navedeni su na ceduljici obešenoj o svakoj bali materijala. Ne može se uvek na prvi pogled zaključiti da li se radi o prvorazrednoj ili osrednjoj tkanini, zato evo nekoliko saveta koji će pomoći pri procenjivanju.

  1. Materijal mora biti ravnomerno tkan ili pleten. Neujednačenosti će se najlakše uočiti gledajući materijal prema svetlu. Pazite i na greške u tkanju. Tkanina mora biti čvrsta, a niti se ne bi smele lako razvlačiti u tkivu.
  2. Tkanine u boji moraju biti ujednačeno obojene. Na pregibima ne sme biti izbledelih ili svetlijih pruga.
  3. Tkanina ne sme biti ukoso razvučena. Niti potke moraju biti vodoravne na osnovu.
  4. Nakon gužvanja i stiskanja nabori se na dobroj tkanini izravnjavaju sami od sebe i ubrzo nestanu.
  5. Pletenine moraju biti rastegljive. Na primer, pletenina široka 10 cm mora se još 2,5 cm. Nakon provere rastegljivosti, pletenina mora ponovo poprimiti prvobitnu širinu.

Količinu potrebnog materijala obično su upisane uz svaki model, ali ako to nije slučaj uz pomoć kroja možemo odrediti koja je količina materijala potrebna.

Kariranih ili prugastih materijala treba kupiti uvek malo više. To isto vredi i za tkanine s jedinicom uzorka i bordurom, te za dlakave tkanine kao sto je pliš ili somot. Opšte je pravilo: ako niste sigurni, bolje je da nabavite malo više materijala.

Advertisements

Pribor za šivenje i krojenje

Za šivenje i krojenje osim šivaće mašine trebamo još poneki pribor. Dobro odabrani pribor olakšaće nam svaki posao, radeći sa više zadovoljstva  i učinak biti bolji.

Krojački metar koji ima dužinu 1,5m  i neophodan je za uzimanja telesnih mera.

Igle pribadače odnosno špenadle.

Igle za ručno šivenje raznih debljina i dužina.

Naprstak.

Krojačke krede u raznim bojama.

Krojački papir za kopiranje.

Krojačke makaze su veoma važne za uspešno krojenje. Najčešće su dugačke od 18-20 cm. Postoje makaze prilagođene za levoruke. Krojačkim makazama se ne preporučuje rezanje papira jer ih to otupljuje.

Kućne makaze upotrebljavaju se za obrezivanješavnih dodataka i poruba.

Makaze za vez su pogodne za koso obrezivanje uglova, paranje i prorezivanje rupica.

Nazubljene makaze obrađuju krajeve postave te time sprečavamo njihovo osipanje. Njima možemo prilikom krojenja ulepšati kožu i tkanine za aplikacije.

Makaze za papir.

Nožić za paranje znatno olakšava paranje šavova i prorezivanje rupica.

Pegla je između pojedinih faza šivenja izuzetno važna, jer od peglanje zavisi izgled budućeg odevnog predmeta i njegova prolagođenost telu.

Krpa za peglanje je neophodna kod osetljivih tkanina i tkaninama sklonim da neukusno posjaje.

Daska za peglanje na kojoj se peglaju veća odeća ili njeni delovi, a za peglanja šavova na rukavima, nogavicama pantalona ili dečijoj odeći postoji uz dasku i posebni dodatak.

Konac za šivenje. Treba ga prilagoditi debljini, boji i sastavu materijala. Veoma je važno da su na mašini gornji i donji konac jednake debljine.Najvažnije vrste konaca i njihova primena:

Obični konac za višestruku namenu ima raznih debljina, on dobro podnosi pranje i postojan je do temperature 200*C. Primenjujese za ručno i mašinsko šivenje.

Poliesterski konac zbog svoje vrlo dobre elstičnosti ima široko područje upotrebe, a naročito je prikladan za rastegljive pletene materijale(jersey).

Koncem od običnog pamuka šiju se tkanine od prirodnog materijala (pamuk, lan).

Konac za izradu rupica upotrebljavamo još i za ukrasne šavove, te ručno i mašinsko vezenje i krpljenje.

Lepljivo platno se koristi za ojačavanje kragni, džepova, pojaseva, našivaka za dugmad i rupice, delove jakni i skoa itd. Ima ih raznih debljina i vrsta. Njihova vrsta i debljina mora odgovarati gornjoj tkanini.

Zatvarači. Ponuda zatvrača je prilično velika tako da ću spomenuti samo neke.

Patent zatvarači ili rajsfešlusi su trake za zatvaranje.Postoje patent zatvarači s metalnim ili plastičnim zubcima,patent zatvarači s plastičnom spiralom,patent zatvarači za pantalone sa sigurnosnom kukicom,deljivi patent zatvarači. Svi ovi oblici se izrađuju u raznim bojama, dužinama, jačini, izdržljivi su i lako ih je uskladiti sa vrstom namenjenom odeči. Na primer, Za haljine i suknje prikladni su lakši i gipkiji spiralni zatvarači, a za sportsku odeću vidljivo ušiveni metalni zatvarači.

Izbor dugmadi je veoma velik i menjaju se smodom. Izbor zavisi od ličnog ukusa, ali uvek je preporučljivo kupiti jedno dugme više, ako slučajno  zatreba. Presvučena dugme nastaje presvlačenjem tkaninom, ponajviše onom od koje je izrađena odeća. Ima različitih oblika i  veličina takvih dugmića, a možemo ih i sami izraditi.

Razne kopče za prišivanje i  zakivanje od metala ili plastike.

Kukice i ušice su pradavni zatvrači, ali ih i danas koristimo. Ima ih takođe u raznim veličinama, bojama i oblicima.

Osnovni mašinski bodovi

Ravnim bodom šijemo obične tkanine. Dužinu boda usklađujemo s debljinom tkanine. Za tanke tkanine kraći bod , a za deblje tkanine duži bod.

Cikcak- bodom sprečavamo osipanje rezanih( krojenih) krajeva tkanine. Kod cikcak boda možemo menjati dužinu i širinu boda.

Pre početka šivenja proverimo na komadiću tkanine dužinu boda i napetost konca. Ako je sve dobro usklađeno, petlje svakoga boda moraju ležati unutar tkanine.

Na novijim modelima šivaćih mašina ima veliki izbor ukrasnih bodova.

Greške pri šivenju kako ih ispraviti

 Kada je šav  neujednačen proverimo da li je:

  1. Napetost gornjeg i donjeg konca neujednačena.
  2. Donji konac nepravilo namotan na vretence.
  3. Iskrivljena igla.
  4. Debljina igle nije prilagođena gornjoj tkanini i koncu.
  5. Ispod ubodne ploče ima nečistoće od tkanina.
  6. Papučica labava.
  7. Prevelika dužina boda (dugi bodovi su samo za teške tkanine).

Kada je šav nabran proverimo da li je:

  1. Konac predebeo za tkaninu.
  2. Igla predebela za tkaninu.
  3. Napetost gornjeg i donjeg konca nejednaka.
  4. Dužina boda prekratka.
  5. Gornji konac nepravilno namotan na kalem.

Kada gornji konac puca proverimo da li je:

  1. Igla pogrešno postavljena ili konac nepravilno udenut.
  2. Igla nije do kraja postavljena.
  3. Igla tupa ili oštećena, pa stavimo novu.
  4. Igla pretanka u odnosu na konac.
  5. Gornji konac nepravilno udenut u mašinu.
  6. Konac loše upreden.
  7. Konac zamršen oko vretenca.

Kada donji konac puca proverimo da li je:

  1. Vretence nepravilno stavljeno  u kućište.
  2. Kućište nečisto.
  3. Donji konac neujednačeno namotan.

Kada mašina pomera ili nepravilno pomera tkaninu proverimo da li između zubaca transportera tkanine ima nečistoće

Kada mašina otežano radi proverimo da li su ostaci niti zapeli u hvataču kućišta.

Kada svetlo svetli, a mašina ne šije znači da je osigurač neispravan.

VAŽNA UPUTSTVA:

  1. Kada je konac umetnut u mašinu ne smeno šiti bez tkanine.
  2. Kad god i na kratko prekinemo rad, isključimo glavni prekidač. To je veoma važno zbog dece.
  3. Mašinu svremena na vreme samo umereno podmažemo.  

                                 

Licenca

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Unported .